Kruševački Rubin je bio gigant u sferi vina i alkoholnih pića, a sad, kad čitav svet posrće pod teretom korone i preteće ekonomske krize, pokazuje da je i daleko žilaviji nego što je iko mogao pretpostaviti.

Bilo da je reč o vinjaku koji se vraća na velika vrata, špriceru i nekim novim napicima iz konzervi, ili vinima koja iz najpristupačnije cenovne kategorije na polici osvajaju najvrednije medalje. Uostalom, njihov Merlot 2017 je ove godine poneo i naziv Best Buy u godišnjem izboru Vino.rs..

O svemu šta se dešava u ovoj velikoj vinariji i neposrednim planovima razgovaramo s generalnim direktorom Zoranom Bekrićem.

Kako vidite aktuelno stanje u Rubinu?
– Kao što je za hibridni pogon najznačajniji deo vozila kombinacija motora koji ga pokreću, tako je i Rubin uspeo da, najboljom kombinacijom sopstvenih resursa, uspešno prođe period tranzicije iz društvenog u privatni sektor. U toj kombinaciji najznačajniji deo su bili ljudi, kadrovi koji su znanjem i vizijom prepoznali put kojim Rubin treba da se kreće. Uz ulaganja novog vlasnika i sopstveno znanje i iskustvo, trasirali su put uspeha kojim hodimo poslednjih petnaestak godina. Taj put podrazumeva konstantno praćenje zahteva potrošača i pokušaj da se u što većoj meri odgovori na te zahteve. Pored toga, osećaj i sopstvena kreacija zaposlenih koji stvaraju u Rubinu nudi krajnim potrošačima da probaju i nešto novo te da sud o tome daju kroz tržišnu valorizaciju.

Nikada do sad Rubin, pa verovatno ni jedna druga srpska vinarija, nije osvojila toliki broj međunarodno značajnih odličja u toku samo jedne godine širom sveta. Zbog čega se to nije i ranije dogodilo?
– Ovo je za nas jedna od najplodonosnijih godina što se broja medalja tiče na međunarodnim takmičenjima. I ranije je njih bilo, tu bih pomenuo jednu od najznačanijih, Veliko zlato na Concours Mondial de Bruxelles 2013 za vino Terra Lazarica Cabernet Sauvignon Barrique 2007. Ove godine smo veliki broj medalja dobili pre svega jer smo uzeli učešće na puno takmičenja. I sa svakog smo doneli medalje. One su odraz ozbiljnog rada, pre svega u vinogradima koji su zasađeni u poslednjih deset godina i koji su dali novu kvalitativnu dimenziju našim vinima. Tehnolozi imaju mogućnost velikog odabira grožđa raznih sorti i klonova sa različitih lokacija, te kroz svoj rad mogu da naprave najbolje kupaže. Sudeći po broju svetskih medalja oni to očito i uspevaju, što mi je veoma drago.

Linija Vina sa pečatom i titula Best Buy Srbije za 2020. godinu dokaz je mogućnosti da se vino vrhunskog kvaliteta vrati u narod…
– I tu bih krenuo od baze, od vinograda. Kvaliteta nema bez kvantiteta, vele sve društvene zakonitosti. Tako je i u proizvodnji grožđa, pa i vina. Iz velike baze kakvu Rubin poseduje dolazi do razvoja u kvalitetu. U zasadima posedujemo preko 150 hektara merloa, 100 šardonea, 50 prokupca i tako dalje. Dobijamo velike količine grožđa i vina od kojih se najbolje kupaže izdvajaju za liniju Vina sa pečatom. Želja za konstantnim širenjem vinske kulture, gde je Rubin aktivan od 90-tih godina prošlog veka, i potreba da kupcima približimo vrhunska vina po povoljnoj ceni vodila nas je prilikom cenovne pozicioniranosti ovih vina. S druge strane u nekim anketama koje su sprovodile nezavisne kuće, Rubin je Best Buy laureat bio i u segmentu stonih vina, što je generalno i strateško opredeljenje kompanije – pružiti kupcu najviše za svaki proizvod koji kupi iz našeg portfolija. Mi potrošače vidimo kao direktne partnere kompanije, a da bi taj odnos funkcionisao na obostrano zadovoljstvo obe strane moraju biti maksimalno zadovoljne. Iz tog razloga sve činimo da potrošačima pružimo najviše što možemo.> Mi potrošače vidimo kao direktne partnere kompanije.

Tako posmatrano, jesu li srpska vina skupa?
– Krajni potrošač želi da dobije što bolji kvalitet za ono što plati i za njega je nivo cena domaćih vina, poredeći sa cenama uvoznih, visok. Proizvođači pokušavaju da opstanu na tržištu u velikoj konkurenciji. Za to je neophodno pre svega širenje sirovinske baze, vinograda, osavremenjavanje proizvodnje i smanjivanje troškova kako bi vino mogli da plasiraju po što pristupačnijoj ceni. Mislim da je ova neophodnost i prepoznata od strane države, jer se od ove godine krenulo s ozbiljnim subvencionisanjem u vinski i vinogradarski sektor, što će sigurno dati rezultate u konkurentnosti naših vinarija u budućnosti.

Niz godina su vina iz serije Terra Lazarica bila perjanica vinarije, ali su ih sada Vina sa pečatom, a onda i premijum vina Amante, gotovo potpuno potisnula?
– U pravu ste što se tiče konstatacije vezano za brend Terra Lazarica. On je prisutan na tržištu poslednjih dvadesetak godina, uloženo je u stvaranje brenda, ali je tržište i valorizacija na njemu osnov za opstanak proizvoda. Trenutno su druga vina iz Rubina u prvom planu, poput brenda Amante i Vina sa pečatom. No, kako su tržišna kretanja poprilično ciklična, to ne znači da će i u budućnosti brend Terra Lazarica biti u senci.

Mogu li Vina sa pečatom da istisnu s tržišta manje kvalitetna jeftina vina, pogotovo ona uvozna?  
– To zavisi od opštih društvenih kretanja, podizanja standarda stanovništa, širenja vinske kulture i drugog. Međutim, smatram da će bez obzira na sve i ovi brendovi iz kategorije stonih vina opstati na tržištu, ali će se kroz rast kvaliteta pružiti i mogućnost za cenovno pozicioniranje na višem nivou.

Budući da sve veću pažnju poklanjate penušavim vinima, kako vidite budućnost tog sektora u Rubinu?
– Imamo izuzetno širok portfolio proizvoda u kojem deo zauzimaju i penušavci pod brendom Vronsky. S ovim segmentom proizvodnje smo krenuli pre desetak godina prateći savremene trendove na srpskom tržištu. U tom periodu je porastao broj proizvođača koji u Srbiji proizvode penušavce, ali se nije puno toga promenilo u trendu konzumacije ovog proizvoda. I dalje se penušavac koristi samo na proslavama, a veoma retko i kao aperitiv uz neku laganiju hranu. Očekujem da će u Srbiji i u ovom segmentu doći do promena i da će kod svih proizvođača, pa i u Rubinu, on zauzeti značajnije mesto u proizvodnji.> Potrošači u Srbiji treba da vode računa o poreklu vina koje konzumiraju, jer imamo puno kvalitetnih proizvođača koji zavređuju pažnju.

Ko je bio taj vizionar u Rubinu koji se opredelio za sadnju najvećih zasada prokupca i kakvi su dalji planovi s tom sortom?
– Nije to bio jedan čovek, već tim ljudi koji se bavio ovim segmentom. Početkom devedesetih, kada se raspadom zemlje javio nedostatak sirovine, Rubin je ušao u podizanje vinogradarskih zasada. Prvo se krenulo sa sadnjom poznatih internacionalnih sorti, a 2006. godine su postavljeni prvi ozbiljniji zasadi prokupca. Uvreženo je bilo mišljenje da prokupac ne može da se gaji na špalirni način, već samo čokotima guste sadnje s niskim stablom, ali mi smo krenuli u ovaj način gajenja prokupca. To je za nas bilo bitno, jer se sadnjom većih površina ručni rad na obradi zemljišta, đubrenje i zaštita vinograda može zameniti mašinama. Usled prisutnog nedostatka radne snage to dovodi do većih mogućnosti za blagovremeno izvođenje pojedinih operacija i mera u proizvodnji grožđa. U prethodnih desetak godina Rubin je podigao preko 700 hektara vinogradarskih zasada i sa takvim trendom nastavljamo i dalje. Tim pre što je za razliku od prethodnog perioda, kada nismo imali pomoć države u vidu subvencija, sada to kao neophodnost prepoznato u okviru vinogradarske strategije Srbije. Pripremili smo zemljište za novih 60 hektara zasada, a sa sadnjom 90 hektara na lokaciji Karađorđevo brdo kod Paraćina, gde već imamo vinograde, krećemo na proleće sledeće godine.

Šta je vaš lični ukus kad je vino u pitanju?
– Preferiram sovinjon blan. Ta sorta grožđa je prava noćna mora za tehnologe, jer može da bude remek-delo stvoreno u podrumu, a takođe i za čas da se pretvori u veoma jednostavno i beznačajno vino. Sovinjon volim da konzumiram u obe varijante, kao svež iz tanka, ali i odležao u bariku. Od etiketa sovinjona, sem Rubinovog, nemam neku koju posebno preferiram. Više volim da ga probam sa različitih podneblja, pošto je jedna od osobina sovinjona da odražava podneblje u kojem nastaje. Zato danas u svetu i postoji toliko mnogo različitih stilova ovog vina i za njega se s pravom može reći da je pravo terroire vino!

Kasna berba je veoma slabo zastupljena u srpskim vinarijama. Da li možda vi imate nekih ozbiljnijih planova da tu nešto napravite?
– Već imamo konstantnu ponudu sovinjon blana kasna berba. Radili smo i kasnu berbu od kaberne sovinjona i merloa. Takvo vino nije jednostavno proizvesti i nema potencijala za njegovu proizvodnju svake godine, ali kada se ukaže mogućnost naši vinogradari zajedno sa tehnolozima na pogodnoj lokaciji odvoje parcele za te namene. Nekada proizvedu vino sa više ili manje uspeha, a meni u sećanju kao neprevaziđen za sada ostaje Sauvignon Blanc kasna berba iz 2003. godine. Ujedno, mladi tehnolozi imaju i izazov da ubudće proizvedu vino koje će biti bolje od ovog.

Kako se korona odrazila na poslovanje Rubina?
– Za razliku od većine drugih ovdašnjih vinarija, mi nemamo problem sa kapacitetima za smeštaj vina. Preradili smo i smestili celokupnu količinu grožđa sa naših plantaža i otkupili svo ponuđeno grožđe od drugih proizvođača. Ali u delu plasmana se javlja problem jer su smanjene količine vina koje tržište apsorbuje. Rubin je podjednako aktivan i u delu ritejl prodaje i u HORECA segmentu, tako da je pad prodaje manji nego kod nekih drugih proizvođača vezanih samo za HORECA. Pokušavamo da se izborimo na razne načine, pa i pojačavanjem plasmana na druga tržišta. Međutim, pandemija je globalna i svi u svetu imaju problem sa viškovima vina. Svaka država pokušava na neki način da zaštiti domaće proizvođače raznim podsticajnim merama, a da viškove plasira na izvozna tržišta.> Sigurno je da će svetlost dana uskoro ugledati dva nova vina iz linije Amante.

Postoji li pritisak iz inostranstva za ulazak tih jeftinih vina u velike trgovinske lance i da li u tom smislu neko preti da vas izgura sa polica?
– Upravo se to trenutno dešava u velikim prodajnim sistemima u Srbiji. Viškovi vina se kroz razne PL etikete guraju na police velikih lanaca tako da smo prvi put imali situaciju da je uvozna kvota za vina iz EU popunjena već polovinom godine. S druge strane, imamo i vina iz okruženja koja se trenutno u Srbiji tretiraju kao domaća, a koja to u stvari nisu. Smatram da potrošači u Srbiji treba da vode računa o poreklu vina koje konzumiraju, jer imamo puno kvalitetnih proizvođača koji zavređuju pažnju. U tom kontekstu smo aktivno uključeni u akcije koje se sprovode, a koje podržavaju domaće proizvođače kao što su Čuvarkuća, Ćirilizacija…

Stoji li tvrdnja da Srbija ne može da proizvede vina koliko se traži?
– Takva tvrdnja možda i stoji kada su u pitanju regularne godine, godine bez ovakvih dešavanja kao što je pandemija korone. Ali se nadam da će se to promeniti, pre svega u svetlu širenja vinogradarskih zasada. Kroz subvencionisanje vinogradarstva i vinarstva očekujem da se površine pod vinogradima drastičnije povećaju, samim tim i kvantitet i kvalitet proizvedenog domaćeg vina.

Priča se kako uz kvalitet vina ubrzano raste vinska kultura u Srbiji. Koje je idealno vino za srpskog vinoljupca?
– Rast kvaliteta vina je neophodan u svim cenovnim segmentima. Na taj način će svaki ljubitelj vina, bez obzira koliko može da plati, u svakom trenutku da dobije najviši kvalitet za cenovni opseg koji kupuje. Nama je bitno da kroz kvalitet dobijemo stalne potrošače vina i na taj način povećamo potrošnju vina po glavi stanovnika koja je trenutno na veoma niskom nivou u odnosu na razvijene vinske zemlje.

Vinski je turizam, ponešto i zaslugom korone, konačno malo zasvetlucao na ekonomskom nebu Srbije. Ima li Rubin planova u tom sektoru?
– Rubin je duži priod prisutan na mapi vinskih puteva i učestvujemo u turističkoj ponudi Srbije. U okviru poslovne grupe kojoj pripadamo posluje i ugostiteljsko turističko preduzeće „Stari grad“ Beograd, koje ima određene smeštajne kapacitete. Za sada su naši planovi vezani za saradnju sa njima i nismo krenuli sa gradnjom sopstvenih smeštajnih kapaciteta, što nije isključeno u budućnosti.

Spremate li neko novo vinsko iznenađenje?
– Naši tehnolozi u razvoju i na vinarstvu stalno rade na novim proizvodima, kako u vinskom segmentu tako i u delu jakih pića ili RTD proizvoda. Što se tiče vina, sigurno je da će svetlost dana uskoro ugledati dva nova vina iz linije Amante. Biće to monosortna vina koja su u barik buradima provela 12 meseci, nakon čega je još šest meseci vršena harmonizacija u inoksu i razlivena su u boce. Očekujem da će privući pažnju ozbiljnih vinskih poznavalaca.

Koje Rubinovo vino pijete sa prijateljima?
– Kao što sam pomenuo moj favorit je sovinjon blan tako da njega najčešće konzumiram sa prijateljima, a kada su u pitanju crvena, onda je to Merlot kojeg toplo preporučujem svakom istinskom ljubitelju dobrog vina.

Kako vidite Rubin za pet godina?
– Promene u savremenom okruženju se odvijaju velikom brzinom. Izazovi  koje nose novi trendovi postali su zahtevniji, stoga je za uspeh kompanije potrebna jasna i adekvatna poslovna strategija. Ono što Rubin radi već 65 godina je orijentacija kompanije na potrošače, što je glavni preduslov za uspešno poslovanje i prilagođavanje. Nadam se da ćemo u narednih pet godina, ne samo sa novim tehnologijama i proizvodima, nego i težnjom kompanije da stvori nešto što se teško može imitirati i preuzeti od strane konkurencije nastaviti sa stvaranjem prepoznatljivih brendova. Tako obezbeđujemo snažnu osnovu za uspostavljanje i razvoj dugoročnih kvalitetnih odnosa sa kupcima, što je ujedno osnov zadržavanja liderske pozicije na tržištu. 

Preuzeto sa: vino.rs